СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА ДАВИКТА ЕФЕСКОГ и његове кћери КАЛИСТЕНИЈЕ

Свети мученик Давикт Ефески, минијатура X век, Минеј Василија II

ДАВИКТ бејаше рођен у Ефесу и у своје време бејаше епарх града Ефеса за царовања цара Максимијана. А када цар Максимијан затражи од Давикта кћер његову Калистенију себи за жену, Давикт га одби, пошто није хтео да кћи његова буде супруга незнабожног идолопоклоника. Због тога лишише Давикта положаја, одузеше му имање, прогнаше у Мелитину (Јерменија), и тамо му главу одсекоше. Калистенија се најпре кријаше у Никомидији, затим отпутова у Тракију (североисточни део Балканског полуострва), и настани се код неке жене, чију кћер болесну на очима она исцели молитвом. После Максимијанове смрти Калистенија оде к супрузи новога цара Ликинија Констанцији, сестри цара Константина Великог, која беше хришћанка, и исприча јој све о себи. Царица је с љубављу прими, и поможе јој да јој се врати имање њенога оца, одузето од стране Максимијана. Добивши имање натраг, Калистенија га раздаде сиромасима. Свето пак тело свога оца она пренесе из места заточења Мелитине у Асију, у Ефес. Ту она подиже храм у спомен његов и у њему положи свете мошти његове. Сама пак остало време свога живота она проведе свето апостолски, и отиде ка Господу.

Свети Теофил исповедник, Архиепископ Ефески

Светитељ Христов Теофил иконопоштовалачки исповедник смело изобличавао јерес иконоборачку, која Христову икону ругаше и одбациваше у време другог иконоборства, после Седмог Васељенског сабора (9. век). Мудри пастир цркве Ефеске. Живео при базилици гроба св. Јована Богослова. Сачувана су три писма која је свети Теодор Студит написао светом Теофилу Ефеском између 816. и 826. године. Због свог иконофилства страдао и отеран у прогонство. Зато се удостоји исповедништва и венца бесмртности. Упокоји се мирно у Господу своме. Службу му написао преподобни Теофан Начертани. 

Православна црква светог Теофила Ефеског прославља 25. септембра / 8. октобра. У неким Синаксарима се не спомиње, али га спомиње Синодик Православља (који се чита у Недељу Православља).

Спомен ефеских свештеномученика Ипатија епископа и Андреја презвитера

Мучеништво светих Ипатија, епископа ефеског, и Андреја свештеника. Фреска из 16. века, манастира Дионисијат, Света Гора. Иконограф Зорзис Фукас.

Ови светитељи беху родом из Лидијског краја из околине Ефеса. Као деца они се заједно учише књизи у некој обитељи, и украшавајући себе сваком врлином они напредоваху из силе у силу. Када порастоше, Ипатије се замонаши, да би у безмолвију, у молитвеном самовању и тиховању служио Богу; а Андреј се посвети служењу душама људским јер он усрдно проповедаше реч Божију и ревносно поучаваше хришћане у цркви. Обојица се они одликоваху великим уздржањем, смиреноумљем и нелицемерном љубављу према свима.

Свети Порфирије Ефески

Свети Порфирије Глумац, савремена руска икона

 

Порфирије се родио у Ефесу (Мала Азија) и беше глумац и незнабожац. Једном приликом, у Ефесу је у част рођендана цара Јулијана Одступника уприличено велико славље. Порфирије је као глумац ефеског амфитеатра у склопу рођенданске свечаности требао да пред очима самог цара Одступника и мноштва народа изиграва и исмева хришћанске свете тајне. Но када се Порфирије, са намером да исмеје свету тајну крштења, на бини погрузио у воду вичући: „Крштава се слуга Божији Порфирије у име Оца и Сина и Светога Духа“, он тог тренутка, по чудесном дејству благодати Божје, поверова у Христа, и изишавши из воде стаде отворено и неустрашиво исповедати Христа као јединог истинитог Бога. Јулијан је одмах наредио да га на лицу места муче не би ли га приморао да се одрекне Христа но, пошто Порфирија разна истјазавања не поколебаша, цар нареди да му се одсече глава. То се догодило у граду Ефесу, у великом градском амфитеатру, 361. године.

СВЕТА ПУЛХЕРИЈА

ЖИВОТ СВЕТЕ БЛАГОВЕРНЕ ВИЗАНТИЈСКЕ ЦАРИЦЕ ПУЛХЕРИЈЕ

 
Грчки цар Аркадије,[1] умирући, остави иза себе осмогодишњег сина Теодосија[2] и три ћерке: Пулхерију, Аркадију и Марину. Старија од брата по годинама, Пулхерија беше веома мудра и целомудрена. Њу промисао Божји подари као велики дар Грчкоме царству у помоћ младоме Теодосију и у заштиту православља од напада јеретика. Због њене мудрости брат је узе да сацарује њему, са титулом Августе. Њој беше шеснаест година када примивши царску власт, она стаде управљати грчком царевином, не женским разумом него мудрошћу мужа, те јој се дивљаше цео тадашњи свет. Овај дар она доби од Бога због чистоте свога живота. Јер из љубави према Богу, и из промишљања о миру својих поданика, она се не хте удавати, да не би настали какви било раздори између њеног мужа и брата, и заручивши себе Богу она се заветова остати у девству довека. У знак тога завета она сагради у саборној цркви дивну и скупоцену часну трапезу од злата и драгог камења. Сестре своје Аркадију и Марину она такође усаветова да чувају своје девство, и оне се исто тако заветоваше Богу да ће девичанску чистоту своју чувати до смрти своје; и живљаху с њом у посту и молитвама, повињавајући јој се не само као старијој сестри, него и као својој матери и као царици.

СВЕТА ЕРМИОНА ЕФЕСКА

 

Свети апостол Филип, један од седморице ђакона, који крсти велможу етиопске царице Кандакије, имађаше четири кћери, за које еванђелист Лука сведочи да су биле девојке и пророчице (ДА 21, 9). Од њих Ермиона отиде у Ефес да види и упозна светог Јована Богослова, али га не нађе, пошто га Господ беше узео као некада Еноха и Илију (1 Мојс. 5, 24; 4 Цар. 2, 11). Пошто га није нашла настанила се у Ефесу бавећи се лекарским послом исцељујући болеснике именом Христа. Због тога к њој долажаше мноштво људи, и она их све лечаше призивањем имена Христова. А када цар Трајан пролажаше при своме походу на Персијанце, њему оптужише свету Ермиону као хришћанку. Цар нареди да је доведу преда њ. Када је доведоше, цар покуша да је ласкама преласти и одврати од вере Христове. Али пошто у томе не успе, цар нареди те је дуго тукоше по лицу. Тако тучена, светитељка би удостојена виђења: она виде Господа Исуса Христа где седи на судишту, који разговараше с њом и даваше јој моћи, те она ни у шта не рачунаше ударце. Видевши њену чврстину и непоколебљивост цар се постиде и пусти је.

ПРЕПОДОБНИ ЛАЗАР ГАЛИСИЈСКИ

Преподобни Лазар Галисиот, фреска, 1806, Испосница Светог Саве Српског у Кареји, Света Гора

ПРЕПОДОБНИ ЛАЗАР СТОЛПНИК ГАЛИСИЈСКИ 

Преподобни Лазар рођен је (967.) у Малој Азији у једном селу близу града Магнезије.[1] Родитељи су му се звали Никита и Ирина; обоје беху благородни, побожни и пуни врлине. Пред само његово рођење Бог нарочитим чудом унапред објави какав ће он бити светилник свету; родитељски дом његов обасја и испуни тако велика божанска светлост с неба, да се све сакупљене жене поплашише, и разбежаше, и једино остаде његова мајка. A детенце чим се роди, стаде на ноге, и окренуто Истоку помоли се Богу са ручицама сложеним на грудима. Тиме Бог предсказа будућност чистоту и пријемчивост његове душе за божанска обасјања. Када Лазару би пет година родитељи га дадоше да се учи књизи, и он ускоро превазиђе у учењу сву другу децу. Још као дете Лазар се одликоваше безазленошћу, кротошћу, смиреношћу, жалостивошћу и љубављу према сиротињи. Сврх свега он имађаше велику преданост и ревност за црквена богослужења и молитве.