Спомен ефеских свештеномученика Ипатија епископа и Андреја презвитера

Мучеништво светих Ипатија, епископа ефеског, и Андреја свештеника. Фреска из 16. века, манастира Дионисијат, Света Гора. Иконограф Зорзис Фукас.

Ови светитељи беху родом из Лидијског краја из околине Ефеса. Као деца они се заједно учише књизи у некој обитељи, и украшавајући себе сваком врлином они напредоваху из силе у силу. Када порастоше, Ипатије се замонаши, да би у безмолвију, у молитвеном самовању и тиховању служио Богу; а Андреј се посвети служењу душама људским јер он усрдно проповедаше реч Божију и ревносно поучаваше хришћане у цркви. Обојица се они одликоваху великим уздржањем, смиреноумљем и нелицемерном љубављу према свима.

Архиепископ ефески, дознавши за њихов врлински живот, призва их к себи и пошто не малу корист доби од разговора са њима, он их веома заволе, и Ипатија, против његове воље, постави за епископа Асијске цркве, рекавши: Не треба такав светилник да пребива у пустињи, под спудом, него на престолу епископском, да просвећује цркву учењем Христовим. Андреја пак он рукоположи за свештеника.

И сијаху ова два светилника у Цркви Божјој, просвећујући људе својим премудрим учењем и чистим животом. Међутим грчки цар Лав Исавријанац ( 717. - 741.) подиже гоњење на свете иконе, и по целој царевини издаде заповест да се иконе избацују из храмова Божјих и најстрожије нареди да им се нико не сме поклањати. Тада ови свети учитељи Ипатије и Андреј устадоше против иконобораца, учећи своју паству да не слушају безбожно наређење царево.

Чувши за то, цар нареди да му их доведу, и дуго их убеђиваше да се одрекну поштовања светих икона па и своје мудраце увуче у препирку са њима, али не узможе поколебати ове чврсте стубове Цркве. Онда их затвори у тамницу, и дуго их држаше у њој, трудећи се на све могуће начине да их придобије за своје једномишљенике. Али, пошто се и у томе превари, он нареди да их немилице бију затим им одера са главе кожу заједно са косом, браде им намаза смолом и запали, па им онда скупоцене иконе свете сагоре на главама. Све то они јуначки претрпеше, и силом Божјом остадоше живи. После тога звероподобни Лав нареди да их вуку по граду; и вукоше светитеље по граду на потсмех свима. Напослетку их заклаше као јагањце, и тако они предадоше душе своје у руке Божије, пострадавши за свете иконе. Чесна пак тела њихова бише бачена псима да их поједу, но верни их тајно узеше и погребоше с чашћу која доликује мученицима.

Света православна црква их прославља 21. септембра / 4. октобра

Свети Ипатије и Андреје молите Бога за нас!