7 отрока

Пећина Светих Седам младића ефеских

На четири километра од надгробне базилике Светог Јована Богослова налази се пећина Светих Седам младића (отрока) ефеских. У њој се, око 250. године, одиграло знаменито чудо двестогодишњег уснућа и чудесног буђења седморице ефеских младића којим је Промисао Божији хтео све да убеди у истинитост оживљавања упокојених. 

Охридски пролог: „Седам младића, војника, уздржаше се од скверног жртвоприношења, и усрдно се мољаху Богу јединоме да спасе род хришћански. Они беху синови најугледнијих старешина Ефеских, и њихова имена беху: Максимилијан Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин. Када и они беху оптужени код цара, они се склонише на једно брдо иза Ефеса, зв. Охлон, и ту се скрише у некој пећини. Кад то цар сазна, нареди, да се пећина зазида. Бог пак по далекосежном промислу Своме пусти на младиће један чудноват и дуготрајан сан. Царски дворјани, Теодор и Руфин, потајни хришћани, дадоше узидати и један ковчежић од бакра са оловним плочама, на којима беху исписана имена ових младића и њихова мученичка смрт у време цара Декија. Прошло је од тада преко 200 година. У време цара Теодосија Млађег (408 - 450) наста велики спор око васкрсења мртвих. Јер беху неки што посумњаше у васкрсење. И цар Теодосије беше у великој жалости због тога спора међу верним; и мољаше се Богу цар, да би Бог неким начином објавио истину људима. У то време буре у цркви чобани неког Адолија, који поседоваше брдо Охлон, почеше правити торове за овце, и узимаху камен по камен од оне пећине. Тада се отроци пробудише од сна, млади и здрави какви су и заспали. И то се чудо разгласи на све стране, те и сам Теодосије дође са великом свитом и с умилењем разговараше с младићима. После недељу дана они поново заснуше сном мртвим, да чекају опште васкрсење. Цар хтеде да положи тела њихова у златне ковчеге, али му се они на сну јавише и рекоше му, да их остави на земљи како су били и полегали.“ Црква их прославља 4/17. августа.

Акатист седморици ефеских младића пред њиховом пећином
(са десне стране се види гроб свете Марије Магдалине)

На месту пећине цар Теодосије Млађи је саградио базилику у два нивоа. Олтар доњег нивоа налазио се тачно на месту пећине са моштима Св. Седам отрока. У самој пећини и њеној непосредној близини може се видети мноштво уклесаних у стене гробова, што нас наводи на закључак да је на том месту још у време Св. Седам отрока било једно од ефеских гробаља (на овом месту је сахрањена и св. Марија Магдалина), као и то, да се у хришћанском периоду сматрало за благослов сахрањивање у близини ове велике светиње у којој је чудом потврђено васкрсење мртвих. Током крсташких похода, мошти светих седам отрока ефеских узете су из ефеске цркве-пећине и пренете у Марсељ у Француској, са све великим каменим саркофагом. Данас се чувају у опатији Светог Виктора у Марсељу.

Ова чудесна прича има веома снажне, непобитне доказе о својој аутентичности: савременик – описивач овог догађаја, св. Јован Колов (V в.) говори о овом догађају у житију преподобног Пајсија Великог. Сиријски писац, православни епископ саругенски (Месопотамија) Јаков оставио је опис овог догађаја; био је познат у преводу Григорију Турском († 594). На култ светих седам младића ефеских наилазимо у најранијим сиријским и етиопским диптисима светих као и у староримском мартирологију. Прича о њима је била позната Мухамеду као и многим арапским писцима.

Богослужбени текстови овај догађај описују овако:

„О чудесној вашој слави, свети Младићи, проповеда пештера горе Охлон. Место и пећину вашу, молитвом Вашом сте омирисали, одатле се, чудесно јависте, као звезде славе сијајући из гробовног мрака, на утврђење цркве. И нас сте научили, да Првоначалнику општег васкрсења Христу Богу певамо: Алилуја !“ (акатист седморици младића ефеских, 6. кондак)