Базилика

Највећи византијски цар-градитељ свети Јустинијан I (за кога неки сматрају да је пореклом био Словен, по имену Управда) током VI века на истом месту подигао је знатно већу базилику (130 х 65 м) која се по богатсву и благољепију екстеријера и ентеријера могла упоредити једино с његовим константинопољским бисерима – храмовима Свете Софије и Светих Апостола. 

Већ ионако грандиозну крстообразну базилику још монументалнијом чиниле су пет великих и пет мањих купола. Сматра се да је надгробна базилика светог Јована Богослова прва црква у свету са пет великих купола. Унутрашњи простор, зидове, стубове, сводове и куполе украшавали су углавном мозаици, уз нешто фресака. Ниже делове зидова украшавале су мермерне оплате разних боја, шара и структура попут оних које се у пуном сјају могу и данас видети у Аја Софији у Константинопољу. Под је био поплочан живописним интарзираним мермерним подним мозаиком. Капителе, греде и лукове од најфинијег пароског мермера украшавали су рељефни клесарски радови изузетне уметничке вредности. Неки делови унутрашњости храма, нарочито олтарски, били су оковани златним или сребрним богато украшеним оплатама.

Између зграде ризнице и северног зида трансепта базилике налазе се остаци мале капеле, тачније њене апсиде, са делимично сачуваним фрескама из периода пре IX века. На фрескама су изображени Господ Исус Христос, а са његове десне и леве стране свети Јован Богослов и свети апостол Тимотеј Ефески.

На северној страни се из базилике улазило у велики осмоугаони баптистеријум (посебна капела са крстионицом у којој се обављају крштења), који је био покривен засебном великом (шестом) куполом.

Савремени изглед рушевина надгробне базилике св. Јована Богослова.
Гроб св. Јована Богослова означен црвеним пољем, а Богословска келија
чиодом за мапе.

Уз саму базилику налазила се епископска палата и разне друге зграде као и монументалне подземне цистерне за воду са мермерним стубовима носачима попут оних у Константинопољу (тзв. подземне палате).

Сматра се да је базилика Гроба светог Јована Богослова била једна од највећих и најбогатијих цркава тога доба на целом свету. Да је, којим случајем, топографски ограничен простор брда Агиос Теологос био шири и дужи, вероватно би и базилика, која у потпуности заузима постојећи простор, била још шира и дужа. Сматрана је за једно од светских чуда средњовековног света.

Пошто је место на коме је храм саграђен било потпуно безводно, цар Јустинијан је наредио изградњу величанственог надземног аквадукта (римског водовода), подигнутог на каменим аркадама чији су остаци и данас видљиви у центру Селчука, којим је из оближњег места Ширинђе спроведена свежа пијаћа вода за храм и околину. Јустинијанов аквадукт је умногоме помогао развитку места Агиос Теологос омогућивши му да у наредним вековима веома узнапредује. И сам аквадукт чудо је градитељског умећа. Саставељен од 124 аркаде, уздизао се 7 метара над земљом, пружајући се у дужину 656 метара.

Изнад базилике светог Јована Богослова, на врху брда Агиос Теологос, налази се утврђена цитадела, која је заједно са базиликом чинила једну елипсасту целину ограђену високим каменим зидинама и кулама. Тврђаву су саградили Византинци у петом веку као заштиту базилике од арапских освајача.

Древно црквено предање говори да је свети Јован Богослов долазио на ово брдо да се моли и да је на њему написао своје Јеванђеље. У спомен на то, Византинци су на врху брда саградили још једну, знатно мању базилику. По турском освајању ова горња базилика делимично је порушена, а од преостале олтарске апсиде направљена је цистерна за сакупљање кишнице.

Византијска тврђава Агиос Теологос у подножију које се налазе остаци надгробне
базилике св. Јована Богослова окружене насељем Селчук са погледом на ефеску долину и ефески залив

Посматрајући брдо и тврђаву Светог Богослова из правца мора, као и из осталих крајева простране ефеске долине, запажамо да је оно једино узвишење које неприкосновено доминира овим простором и које при самом погледу на њега, својим живописним, готово митским изгледом никога не оставља равнодушним. Можемо само замислити какав је утисак на посматраче из ефеске долине остављала огромна камена петокуполна базилика Гроба светог Јована Богослова као једно од средњовековних светских чуда и најславнијих ремек-дела хришћанске архитектуре.

Одломак из књиге Агиос Теологос, гроб св. Јована Богослова и друге светиње Ефеса - ходочасни приручник, еп. Акакије Утешитељевски (у припреми за штампу)