Митрополија

Ефеска митрополија - прва црква на свету посвећена Пресветој Богородици.
На слици се виде остаци олтарске апсиде и иконостасне преграде са продуженим амвоном са којег је произнесена анатема јеретику Несторију

На четири километра од базилике Гроба светог Јоавана Богослова, у склопу археолошких ископина древног Ефеса, налазе се рушевине знамените ефеске митрополитске цркве (145м х 30м) посвећене Пресветој Богородици (рани V в.). У овој цркви одржан је Трећи Васељенски сабор (431) којим је началствовао свети Кирило Александријски. На сабору је осуђена Несторијева човекопоклоничка јерес, која је раздвајала богочовечанску природу Сина Божијега, и утврђен догмат о богоматеринству, то јест о Пресветој Дјеви Марији као Богородици (гр. Θεοτόκος).

Догматски термин Теотокос, који је утврђен током борбе против несторијанаца, пре свега спада у христолошко учење, јер се на Трећем Васељенском сабору бранило ипостасно јединство Сина Божјега Који је постао Син Човечји – Богочовека. Иако је цео сабор био усредсређен на одбрану ове христолошке догме, посредно је изнео и догматску потврду поштовања Оне Која је родила Бога у телу. Из тога следи да се сви они који устају против назива „Богородица”, сви који одричу то својство Марији, сматрају јеретицима, јер су тиме устали против догмата Оваплоћења Логоса.

Управо са средишњег узвишеног амвона ефеске митрополитске цркве свети Кирило Александријски је произнео анатему несторијанцима: 

„Ко не исповеда да је Емануил истинити Бог и да је стога Пресвета Дјева која је изволила родити по телу Логоса рођеног од Бога Оца – Богородица, нека је анатема!“

Када ова анатема би објављена велика радост настаде међу хришћанима, и сви грађани града Ефеса слављенички клицаху, не као некада: „Велика је Артемида Ефеска!“ (Дап 19:23-29), него сасвим другачије: „Велика је Пречиста Дјева Марија Богородица!“.

Ефески Сабор је потврдио одлуке Првог и Другог Васељенског сабора, нарочито – Символ вере Никејско-цариградски, заповедивши да се овом Символу „нити сме шта одузети, нити шта додати“.

Ефески Васељенски сабор нам оставља и драгоцену потврду црквено-отачког предања да је Пресвета Богородица заједно са светим Јованом Богословом, осим у Јерусалиму, један део свог живота заиста провела и у Ефесу. По овом предању, Пресвета Богородица је из Јерусалима у Ефес дошла заједно са светим Јованом Богословом 43. године, у време Иродовог гоњења хришћана (Дела 12,1-3). Пред своје свечасно престављење Пресвета се вратила у Јерусалим, у коме се догодило њено чудесно Успење. Иначе, ово је прва црква у свету посвећена Богородици.

У овој цркви, као велика светиња чувана је икона Пресвете Богородице пред којом су свети Оци поразили јеретика Несторија.

Успомена на Трећи Васељенски сабор празнује се 9/22. септембра.

По коначном разорењу цркве (VII в.), седиште ефеске митрополије премештено је у надгробну базилику Светог Јована Богослова.