СУДБИНА НАДГРОБНЕ БАЗИЛИКЕ СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА КОД ЕФЕСА

Модел изгледа надгробне базилике Св. Јована Богослова близу Ефеса направљеен на основу археолошких и историјских истраживања

 По сведочанству византијских летописа надгробна базилика Светог Јована Богослова коју су заједно са тврђавом и насељем Византијци звали Агиос Теологос (Свети Богослов), била је најпосећенија светиња Византије похођена од безбројног мноштва хришћанa како са Истока, тако и Запада. Чувени византијски историчар Прокопије Кесаријски (VI в.) између осталог дословно је записао: „Светилиште светог Јована Богослова било је једна од најпоштованијих светиња, и уживало је велику част у целом Римском царству“.  

Поред светиње гроба љубљеног ученика Христовог светог апостола Јована Богослова који је сам по себи у целом хришћанском свету, посебно у Византији уживао велико поштовање, узрок велике привлачности овог места за ходочаснике било је свакако и чудо светог праха, које је непрекидно трајало више од десет векова. Чудо излажења целебног праха – прозваног „Мана“ из гроба светог Јована Богослова пројављивало се на свеноћном бдењу посвећеном светом Јовану Богослову у ноћи између 7. и 8. маја по јулијанском „старом“ календару.

Пошто је гроб св. Јована Богослова још од времена његовог мистериозног погребења и нестанка почетком II века постао место ходочашћа, над њим је већ током трећег века саграђена омања црква – мартиријум. У IV веку залагањем хришћанских римско-византијских царева Константина Великог и касније Теодосија Великог, надгробна базилика је константно увећавана и архитектонски и уметнички богаћена. Током петог века базилику је оштетио снажан земљотрес. Залагањем цара Јустинијана Великог (градитеља цркве Св. Софије у Константинипољу) и његове супруге царице Теодоре, током VI века над гробом је на месту постојеће земљотресом оштећене базилике подигнута нова, знатно већа базилика (130 х 65 м).

Већ поменути летописац Прокопије (VI в.) описује базилику као „веома велику и лепу“ Јустинијанову задужбину саграђену над гробом Св. Јована Богослова на месту старије и мање цркве „која по свему личи на цркву Св. Апостола у Константинипољу“. Из овог Прокопијевог поређења Јустинијанове надгробне базилике Св. Богослова са константинопољском црквом Св. Апостола, после Св. Софије у целој Византији највеће и набогатије цркве, можемо закључити о каквој је велелепној грађевини реч.

Ентеријер петокуполне базилике Св. Марка у Венецији као копије надгробне базилике Св. Јована Богослова код Ефеса донекле нам може дочарати изглед њеног ентеријера     

 О овој светињи сачувана су врло рана сведочанства хришћанских ходочасника као што су записи галске (или шпанске) монахиње и ходочаснице Егерије (IV в.), светог Августина Ипонског (V в.) и светог Вилибалда Баварског, просветитеља Немачке (VIII в.), који су ходочастили гроб светог Јована Богослова. Свети Вилибалд помиње посебне стаклене флашице на којима је била изображена икона светога напуњене светим прахом из гроба светог Јована Богослова. Флашице са прахом свештенство базилике Гроба Јована Богослова делило би ходочасницима који су их носили око врата својим домовима и њиме исцељивали болести и чак смиравали буре на мору (1).

Вредан је пажње помен овог чудотворног места од стране светог Фотија Цариградског (IX в.): „Јер је свети Јован Богослов Божијом наредбом био престављен/премештен, како је речено, са овог, на неко друго место, и будући тражен, не нађе се; и пренео је светост на место где је за кратко време лежао, одакле ову светињу сви пијемо као из извора светости“ (мисли се на прах из гроба, нап. аут.).

Описујући осмомајски празник на Гробу светог Јована Богослова, свети Симеон Метафраст (X в.) је оставио сведочанство: „У базилици и око ње било је више људи него што је на небу звезда који су дошли да се помоле, узму учешће у чуду и добију чудотворну прашину“.

У XI веку почињу учестали турски напади на егејску територију Византије. Од тог времена трђава Агиос Теологос са базиликом Св. Богослова налази се неизменично под влашћу Византинаца, Турака и католичких Крсташа.

Руски ходочасник игуман Данило који је 1104. године посетио надгробну базилику Св. Јована Богослова, описује разне реликвије базилике (ово сведочи да базилика још увек није била опљачкана) као и чудо излажења из гроба чудотворног праха.

Ходочасник из Немачке Одо фон Дaeл који је 1147. год. заједно са крсташима дошао у Агиос Теологос, древни град Ефес описује као запустелу рушевину, а базилику Св. Јована и тврђаву као добро утврђени град.

Митрополит ефески Георгије Торникос 1155. године оставља запис да Агиос Тологос више није безбедно место за живот и да је базилика Св. Јована услед сталних напада Турака доста оронула и да му је једина утеха света прашина која излази из гроба Св. Јована Богослова.

У време када је каталонска католичка плаћеничка војска била стационирана око базилике Св. Јована Богослова 1304. године, каталонски плаћеник Рамон Мунтанер у својој „Хроници“ даје нам веома детаљан опис базилике, самог гроба св. Јована Богослова као и чудо излажења целебне прашине.

Судбина богатства и реликвија базилике али и околних храмова као што је базилика над пећином Св. Седам младића ефеских, прати судбину Константинопоља. Већину знаменитих светих моштију, реликвија и вредности базилике опљачкали су крсташи, тако да су многе свете мошти које су вековима чуване у Агиос Теологосу разнесене по католичким катедралама широм западне Европе где се и данас налазе.

1304. Агиос Теологос коначно пада у руке Турака и под Османском империјом добија ново име – Ајасолук.

Током првих година турске владавине над сада већ Ајасолуком 1310. године свети Сава Ватопедски на свом ходочашћу у Јерусалим обилази и гроб св. Богослова. Он утврђење Ајасолук описује као сиромашно и опустошено место.

Католички монах ходчасник Вилхелм фон Бонденсел на свом путу за Јерусалим 1332. године после Патмоса посетио је Ајасолук. Иако се базилика већ налазила у веома лошем стању, он је био задивљен њеном јединственом величином и лепотом. Описао је као огромну грађевину покривену оловним оплатама и изнутра украшену мермером и мозаицима.

Исте 1333. године марокански исламски учењак и истраживач Ибн Батута при својој посети Ајасолуку оставио је детаљан опис надгробне базилике Св. Богослова која је у то време већ била претворена у џамију. Иако је обишао цео исламски свет, Европу, Африку, Индију и Кину он базилику Св. Богослова назива „Великом џамијом“ којој као грађевини по величини, лепоти и уметности у целом свету нема равне. Он не сакрива чињеницу да је „Велика џамија“ некада била знаменита хришћанска ходочасна светиња. У опису ентеријера спомиње зидове обложене порфирним оплатама, а под поплочан белим мермером. Споља гледано описује грађевину која има 15 улаза и кров покривен оловом са 11 купола различитих величина. На основу овог драгоценог сведочанства сазнајемо да је базилика поред шест великих купола имала још и пет мањих које су по византијском моделу могле бити смештене једино над припратом блазилике.

Затим следи опис немачког свештеника Лудолфа фон Судхаима који је као и многи други његови претходници на свом ходочашћу у Јерусалим свратио у Ајасолук, 1336. Он наводи да су Турци базилику св. Богослова делимично претворили у базар. Унутар цркве продавци су поставили тезге са свилом, вуном, житом и осталим производима. Он још наводи и то, да су Турци хришћанским ходочасницима наплаћивали прилазак гробу св. Јована Богослова.

Сва сећања посетиоца надгробне базилике св. Богослова који су је затекли у релативно добром стању, макар и као базар или џамију, завршавају се око 1350. год. Базилика је срушена крајем XIV века по једнима услед Темерланове најезде на Османско царство, а по другима услед разорног дејства снажног земљотреса.

Базилика Св. Јована Богослова свакако је срушена пре 1375. год. јер је те године завршена градња Иса-Беј велике ајасолучке џамије. Јер све док је постојала велика базилика претворена у џамију није било потребе за изградњом нове, друге велике џамије у Ајасолуку.

Током пет векова рушевине базилике прекрио је заборав а зуб времена је учинио да се место њеног тачног налажења заборави.

Ливада на брду Ајасолук под којом су се налазили остаци надгробне базилике са јединим површинским остатком - масивном громадом једног од сводова базилике. Фотографија је урађена пре почетка било каквих археолошких истраживања 1907. године

У време посете Ајасолуку руског путника Аврама Сергејевича Норова, иначе, министра просвете царске Русије, 1840. године, место базилике Св. Јована Богослова било је потпуно непознато, тако да је он без и најмање сумње веровао да је Иса-бегова џамија уствари базилика Светог Јована, и због тога је био веома тужан.

Енглески архитекта и археолог Џон Вуд који је 1860. године вршио археолошка истраживања везана за место и остатке Артемидиног храма у близини Ефеса и Ајасолука оставио је забелешке о хришћанском поштовању светог Јована Богослова у Ајасолуку. Он наводи да су разне хришћанске заједнице из Измира долазиле у Ајасолук у одређене дане године да  се моле св. апостолу Јовану Богослову. Католици су служили своју службу у великој Иса-беј џамији верујући да је та грађевина заправо надгробна базилика св. Јована Богослова коју су својевремено Турци претворили у џамију. Иако су се католици чврсто држали тог уверења, примећује Џ. Вуд, та грађевина заправо никада није била хришћанска црква већ је саграђена као џамија.

Фотографија Тротмана 1870. године: у другом плану сасвим лево Иса-Беј џамија; у трећем плану на брду Ајасолук између цитаделе на врху брда и капије на десној падини, види се штрчећи остатак масивног свода базилике и мала грчка црква  

Православни Грци, становници Ајасолука и Киркинђеа (данас Ширинђе) су за разлику од Католика, наводи Џ. Вуд, саградили за своје потребе малу цркву посвећену св. Јовану Богослову у унутрашњости оронулог утврђења на брду Ајасолук и тамо су сваке недеље и празника редовно служили уз звоњаву звона. Ова црква са дрвеним кровом у размерама 10х5 метара, саграђена је између 17. и 18. века. На жалост, црква је „уклоњена“ 1960. године при археолошким ископавањима које је предводио Ефески Музеј у Селчуку. Ова црква се налазила на неких десетак метара јужно од главног брода базилике

Јерменска заједници из Измира је веровала, како навод Џ. Вуд, да се базилика и гроб св. Јована Богослова налазе на брду Коресос (Булбул планина) на месту где се налази неко велико камење за које су они веровали да су остаци базилике св. Јована Богослова. Планина Коресос се налази на неких 7 километара од Селчука.

Занимљиво је сведочење из путописа Владимира Тепловљева, руског дипломате, историчара и публицисте, када је 1880. посетио Малу Азију. Детаљно описујући капију и зидине утврђења Ајасолук он ни једном речју не помиње постојање базилике Светог Богослова унутар тврђаве. Из тога се види да он није имао никакву представу о томе где се налази базилика и држао се уверења да је на њеном месту саграђена главна селчучка џамија Исе-Бега. Из Тепловљеве посете Ајасолуку видимо да у то време у унутрашњости тврђаве није било видиљивих остатака базилике.

Фото запис првих археолошких ископина базилике од стране грчког археолога/византолога Георгија Сотирија, 1921.

Савремени изглед археолошких ископина надгробне базилике Св. Јована Богослова

Дакле, од краја XIV до почетка XX века место базилике и гроба Светог Јована Богослова било је непознато, прекривено земљом и заборавом. Рушевине базилике су после пет векова први пут угледале светлост дана тек 1921-1922. године у време Грчко-Турског рата, када је на брду Агиос Теологос/Ајасолук унутар рушевина зидина византијског утврђења грчки археолог/византолог Георгије Сотириу запечео прва археолошка истраживања. У тој првој фази ископавања пронађен је и ископан најважнији део базилике – олтарски део са криптом и гробом св. Јована Богослова као и средишњи део главног брода базилике. Ископавање целе површине базилике довршили су 1927-1931. археолози Аустријског Археолошког Института уз делимичне реконструкције ископаних осататака. Највећи и завршни део ископавања и реконструкције остатака базилике покренуо је и финансирао 1957 – 1958. год. велики добротвор из Америке, Џорџ Куатмен са католичким „Америчким Удружењем Ефеса“ из Охаја, САД. Његовим заузимањем код турских власти уклоњено је неугледно насеље турских досељеника из Македоније које се налазило око базилике.

Еп. Акакије

-----------------------

(1) Поред стаклених постојале су још керамичке/теракота и оловне флашице. Флашице су ходочасници обично носили око врата. Оне су кружног облика, њихов просечан пречник је 2 цм, а око отвора на врху налазе се два прстена кроз које је провлачен оковратни гајтан. Стаклена флашица са прахом из гроба светог Јована Богослова чува се у ризници Латеранске архибазилике у Риму. Неколико теракота флашица пронађених при археолошким ископавањима надгробне базилике св. Богослова изложене су у Ефеском археолошком музеју у Селчуку. Један примерак оловне флашице са прахом из гроба св. Богослова, пронађене 2014. године при археолошком ископавању базилике из раног средњег века у околини Бургаса (Бугарска), чува се у археолошком музеју у Бургасу.