 |
| Детаљ иконе св. Андреј Јуродиви са житијем: „јављање св. ап. Јована Богослова“, иконописац Дионисије, XV век, Русија. |
Одломак из житија св. Андреја Јуродивог, 2. окт. / 15. окт.
И кад би око поноћи и он из свег срца узношаше молитве Господу, к њему отворено наочиглед дође ђаво са мноштвом демона: неки од њих држаху секире у рукама, неки мачеве, неки мотке, батине, неки јатагане и каме, неки конопце. Појави се и онај демон џин са којим се Андреј борио, и још издалека ричући против њега, устреми се на њега са секиром у рукама да га искасапи. За њим полетеше и остали демони. А блажени Андреј, подигавши руке своје, са сузама завапи ка Господу, говорећи: „Господе, немој предати зверовима душу која слави Тебе!“
Потом поново завапи: „Свети апостоле и Еванђелисте Јоване Богослове, помози ми!“ – И одмах загрме гром, и гле, појави се један благолики старац, лице му као сунце, и са њим врло много народа. Начинивши крсни знак у ваздуху, старац рече својима: Затворите врата, да ниједан од ових не побегне! – Врата одмах бише затворена, и сви демони похватани. И викаху демони између себе: Проклет час у који се саблазнисмо! јер Јован је опасан и мучиће нас страховито. – Свети пак Јован нареди својим људима да са блаженог Андреја скину ланце. Затим стаде код врата на излазу и рече: Доведите ми демоне по једног. – Доведоше првога демона и повалише на земљу Свети апостол утростручи ланац и својим рукама даде демону сто удараца. А демон као човек запомагаше: „Смилуј се на мене! смилуј се на мене! смилуј се на мене!“ После овога повалише другога демона, и он исто тако доби сто удараца; и тако сви демони редом бише кажњени на исти начин. Посматрајући ово батинање демона и њихово запомагање, блажени Аандреј се смешио, и осећао свим бићем како је све то истински стварно. Све батине којима Господ подврже демоне беху за њихову природу стварне, не привидне. Пошто тако изби све демоне, свети апостол Јован им рече: Идите и покажите своме оцу, Сатани, задате вам ране, – биће му пријатно!
Пошто демони ишчезоше, благолики старац свети Јован Богослов приђе слузи Божјем
Андреју, метну ланце на њега, и рече му: Ти видиш како сам ти похитао у помоћ:
јер се веома старам о теби, пошто ме је Бог одредио да промишљам о твоме спасењу
бринући се о ономе што је корисно по тебе. Потрпи дакле: ускоро ћеш бити
пуштен, и моћи ћеш се кретати по својој вољи, куда ти очи желе. – А ко си ти,
господине? упита га Андреј. – Ја сам онај који леже на животворне прси Господа
и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. – Рекавши то он постаде као муња, и нестаде
га из очију његових. А блажени Андреј прослави Бога што му посла у помоћ свог
омиљеног ученика, те га ослободи злих и мрачних демона.
Нема коментара:
Постави коментар