СУДБИНА НАДГРОБНЕ БАЗИЛИКЕ СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА КОД ЕФЕСА

Модел изгледа надгробне базилике Св. Јована Богослова близу Ефеса направљеен на основу археолошких и историјских истраживања

 По сведочанству византијских летописа надгробна базилика Светог Јована Богослова коју су заједно са тврђавом и насељем Византијци звали Агиос Теологос (Свети Богослов), била је најпосећенија светиња Византије похођена од безбројног мноштва хришћанa како са Истока, тако и Запада. Чувени византијски историчар Прокопије Кесаријски (VI в.) између осталог дословно је записао: „Светилиште светог Јована Богослова било је једна од најпоштованијих светиња, и уживало је велику част у целом Римском царству“.  

ГРОБ СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈОВАНА БОГОСЛОВА И БОГОСЛОВСКА КЕЛИЈА - ЕФЕС, ТУРСКА

Рушевине надгробне базилике св. Јована Богослова, Ефес, Турска

Епитаф гроба св. Јована Богослова:

 „Ово је почивалиште моје у век века, 

овде ћу се настанити, јер њега изабрах.“ (Псл. 131:14)

„Сва каснија судбина св. Јована Богослова била је потпуно другачија од судбине других Христових апостола. Док су сви свој земаљски живот окончали мучеништвом за Христа, св. Јован Богослов их је све надживео доживевши дубоку старост и он је једини од Апостола умро својом природном, али веома тајанственом смрћу. Да ли је само умро...? Древно предање каже да његово тело, неколико дана после погреба, није нађено у гробу, као и то да је он жив и да ће живети до Другог доласка Христовог, и да ће пред свима, у лице, разобличити јавившег се Антихриста. Ово веровање је делимично овековечено у нашој црквеној химнографији.“

Архиепископ Аверкије Џорданвилски, Апостол љубави - Савременост у светлости речи Божије, III том, Holy Trinity Monastery, Jordanville, N.Y. 1975, том 3, стр. 148.

Чудотворни гроб

Житије Јована Богослова, који је скоро половину свог овоземаљског битисања провео у Ефесу (укупно је св. Јован пре и после Патмоса у Ефесу проживео 43 године), доноси повест о његовој загонетној кончини.