Појам ходочасна евлогиа (гр: ευλογια), то јест, ходочасни благослов, односи се
на благословени предмет везан за неко ходочасно светилиште.
Још у првим вековима хришћанства, ходочашћа су означавала путовања на свето место која су ходочаснику омогућавала да живим присуством узме учешће у светости тог места. Уопштено речено, да прими благослов светиње. Сваки ходочасник је желео да са собом понесе предмет прожет светошћу места које је посетио: делић моштију које су предмет ходочашћа или, чешће, предмет који је на неки начин повезан са датом светињом.