О ЕФЕСКОМ САБОРУ И БОРБИ ПРОТИВ ЈЕРЕСИ

 

Одломак из капиталног дела "Подсетник (Commonitorium)" светог Викентија Леринског, светог оца из 5. века из тадашње православне Галије (Француске). Св. Викентије се бавио критеријумом православности како би могао да разликује праву веру од јереси и новотарија у свим временима.

Да не би помислили да ми расправљамо по сопственој машти, а не на основу црквеног ауторитета, износимо као пример свети сабор, који је био пре око три године у Азији, у Ефесу, у конзулату Васе и Антиоха, где су – када се расуђиваало о утврђивању правила (regula) вере, да се ту не би увукла некаква бестидна новотарија подобна вероломству – сви свештеници који су се ту окупили, њих око две стотине – препознали то као савршено саборно, најверније и најбоље дело – да представе то питање суду Светих отаца, познатих по томе што су једни од њих били и остали мученици, други исповедници, а сви заједно – саборни пастири, како би, на основу њихове сагласности и одлуке, правилно и торжествено потврдили исповедање древног учења и осудили богохулства распусне новотарије, а када се то учини, онда ће праведно и достојно бити признати безбожног Несторија за противника саборне старине а блаженог Кирила за сагласног са светосвештеном древношћу.

ХОДОЧАСНЕ АМПУЛЕ СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА

 

Ходочасна евлогија

Појам ходочасна евлогиа (гр: ευλογια), то јест, ходочасни благослов, односи се на благословени предмет везан за неко ходочасно светилиште.

Још у првим вековима хришћанства, ходочашћа су означавала путовања на свето место која су ходочаснику омогућавала да живим присуством узме учешће у светости тог места. Уопштено речено, да прими благослов светиње. Сваки ходочасник је желео да са собом понесе предмет прожет светошћу места које је посетио: делић моштију које су предмет ходочашћа или, чешће, предмет који је на неки начин повезан са датом светињом.

Преподобни Мелетије Галисијски исповедник

Икона преп. Мелетија из манастира Св. Николаја, са острва Андрос, Грчка

 Преподобни отац наш Мелетије беше из села Теодота на обали Црног мора, рођен 1209. год. од благочестивих и милостивих родитеља Георгија и Марије. На крштењу доби име Михаил, а касније кад се замонаши би назван Мелетије. По завршеној школи крене једне зиме, по промислу Божјем, у Јерусалим да се поклони Светим Местима, а одатле на Синај где постане монах. Пропутовавши још нека друга места он најзад дође на гopy Галисијску у Малој Азији (на 15 километара од Ефеса) где беше манастир основао свети Лазар Галисиот.

СИМВОЛ ВЕРЕ ОТКРИВЕН СВЕТИМ ЈОВАНОМ БОГОСЛОВОМ

Свети Григорије Неокесаријски чудотворац, фреска манастира Студеница, Србија, 1314.

Одломак из житија св. Григорија Чудотворца, 17. нов. / 30. нов.

У то време поче се ширити јерес Савелија Самосатског и Павла Самосатског (1). Та јерес изазва недоумицу код светог Григорија (2) и он се усрдно мољаше Богу и Божјој Матери да му открије истиниту веру. И једне ноћи, када се он са нарочитом усрдношћу мољаше о томе, њему се јави пречиста Дјева Марија, сијајући као сунце, са светим Јованом Богословом, обученим у архијерејско одјејање. Показујући руком својом на Григорија, Пречиста нареди Јовану Богослову да га научи тајни Свете Тројице. И по наређењу Божје Матере свети Григорије би научен од светог Јована Богослова, за кратко време, великим Божјим тајнама, и поцрпе Божанствено знање из неисцрпиве дубине премудрости. Речи откривења, речене Јованом Богословом, беху ове:

ВИДЕО ЗАПИС СА ХОДОЧАШЋА ЛАТРИЈСКОЈ ГОРИ

Латријска Гора се налази на око 100 километара јужно од Ефеса - Агиос Теологоса.

ВИДЕО ЗАПИС ЛИТУРГИЈЕ НА ГАЛИСИЈСКОЈ ГОРИ

Галисијска Гора се налази на око 15 километара североисточно од Ефеса - Агиос Теологоса.

СУДБИНА НАДГРОБНЕ БАЗИЛИКЕ СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА КОД ЕФЕСА

Модел изгледа надгробне базилике Св. Јована Богослова близу Ефеса направљеен на основу археолошких и историјских истраживања

 По сведочанству византијских летописа надгробна базилика Светог Јована Богослова коју су заједно са тврђавом и насељем Византијци звали Агиос Теологос (Свети Богослов), била је најпосећенија светиња Византије похођена од безбројног мноштва хришћанa како са Истока, тако и Запада. Чувени византијски историчар Прокопије Кесаријски (VI в.) између осталог дословно је записао: „Светилиште светог Јована Богослова било је једна од најпоштованијих светиња, и уживало је велику част у целом Римском царству“.