СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ АРСЕНИЈА ЛАТРСКОГ

Данас наша Света Православна Црква прославља спомен преподобног оца нашега Арсенија Латрског/Латријског

ПРЕПОДОБНИ Арсеније беше родом из Цариграда; син високородних, побожних и богатих родитеља. Цар га постави за војсковођу и патриција[1] Кивериотске[2] области. Једном када он са војском пловљаше по мору, подиже се страховита бура, и све лађе потонуше са свима што беху на њима, само се он један спасе. После тога Арсеније се одрече света, прими ангелски чин монашки, и сав се предаде монашким подвизима, чистећи и душу и тело молитвама, постовима, бдењима, лежањем на земљи, и другим добровољним злопаћењима. Ношаше он и тешке ланце. А муке његове од – хладноће зими и од жеге лети, и потоке суза његових, и свуноћна стајања његова, и ратовања његова са злим дусима, ко ће набројати? Живећи у таквим подвизима, он би од Духа Светог одведен у једно дивље и пусто место. Храна му беше дивље зеље; и он то не јеђаше већ окушаше; а воде узимаше врло мало, и то у два или три дана једанпут.

После многог подвизавања на том месту преподобни оде на гору Латру,[3] где молитвом и крсним знаком умртви смртоносну аспиду. Затим се, по Божјем наређењу, пресели у манастир Келиварски[4]. Ту он после кратког времена постаде игуман, и многе подстаче на вршење врлина. Након извесног времена он се из манастира повуче у једну пећину, пуну дивљих зверова. Тако он, као други пророк Данило, подвизаваше се у молитвеном самовању и тиховању усред зверова. И молитвом својом он одагна одатле све зверове. И ту пећину он претвори у школу за душе људске. Јер к њему се сабраше братија, које он светим животом својим и богомудрим поукама вођаше путем спасења. Затворен у својој тесној келији, он шест дана у току седмице нити с ким говораше, нити што од хране узимаше; једино је недељом поучавао братију и узимао хране. Са таквим подвизима и врлинама преподобни достиже такво бестрашће – απαθειαν, такво савршенство, да више не узимаше никакву телесну храну, него га Анђео Божји храњаше, и доби од Господа дар чудотворства. Тако, он жезлом својим горку воду претвори у слатку. И починивши мноштво друга чудеса, блажени Арсеније мирно се упокоји усред братије.[5]

Из Житија светих за децембар, архим. Јустин Поповић

ВИДЕО ЗАПИС СА ХОДОЧАШЋА ЛАТРИЈСКОЈ ГОРИ

---

[1] Патрицијама се називао виши сталеж у Римској и Византијској царевини.

[2] У Карији – југозападној обали Мале Азије.

[3] Гора Латра (Латријска гора) – планински ланац у Карији, у Малој Азији, налази се на око 100 километара јужно од Ефеса  - Агиос Теологоса. 

[4] Манастир се такође налази на Латријској гори.

[5] Тачно се не зна време живљења преподобног Арсенија; приближно: између VIII-X века.