 |
| Рушевине надгробне базилике св. Јована Богослова, Ефес, Турска |
Епитаф гроба св. Јована Богослова: „Ово је
почивалиште моје у век века, овде ћу се настанити, јер њега изабрах.“ (Псл.
131:14)
„Сва каснија судбина св. Јована Богослова била је потпуно
другачија од судбине других Христових апостола. Док су сви свој земаљски живот
окончали мучеништвом за Христа, св. Јован Богослов их је све надживео доживевши
дубоку старост и он је једини од Апостола умро својом природном, али веома
тајанственом смрћу. Да ли је само умро...? Древно предање каже да његово тело,
неколико дана после погреба, није нађено у гробу, као и то да је он жив и да ће
живети до Другог доласка Христовог, и да ће пред свима, у лице, разобличити јавившег
се Антихриста. Ово веровање је делимично овековечено у нашој црквеној
химнографији.“
Архиепископ Аверкије Џорданвилски, Апостол љубави - Савременост у светлости речи Божије, III том, Holy Trinity Monastery, Jordanville, N.Y. 1975, том 3, стр. 148.
Чудотворни гроб
Житије Јована Богослова, који је скоро половину свог овоземаљског битисања провео у Ефесу (укупно је св. Јован пре и после Патмоса у Ефесу проживео 43 године), доноси повест о његовој загонетној кончини.
Ту се наводи да је свети Јован изашао из Ефеса повевши са собом седморицу ученика и да је отишао на оближње брдо, које је по предању било његово омиљено место – на коме се често осамљивао ради молитве и на чијем је врху написао своје Јеванђеље. Тамо је ученицима наредио да ископају крстообразни гроб и да га у њему живог закопају. |
| „Престављење Богослова“, фреска манастир Дечани, Србија, XIV в. На фресци Јованови ученици живог сахрањују св. Јована и следећи дан откопавају његов празан гроб, док у другом плану св. Јован сакривен из брда стоји жив. |
Када за то чуше остали хришћани из Ефеса, ражалостише се што се нису опростили са вољеним учитељем и следећи дан дођоше и раскопаше гроб, али тело светог Јована не нађоше. Сваке године, у осми дан месеца маја, као утеха његовим ученицима, а касније и свим хришћанима, излажаше из његовог гроба ситан прах, мирисан и лековит, и молитвама светог апостола Јована даваше исцељење болнима и духовну утеху свима који су долазили у додир са њим. Овај свети прах прозван је „Мана“*.
Акатист светом Јовану
Богослову то чудо описује овако: „Благодат би дана од Бога оном месту где тело
твоје беше предато земљи, да на дан погребења твога пушта ситан прах на
исцељење болесника...“ (Кондак 12).
Његов гроб је од тада постао велика светиња не само за ефеске и малоазијске хришћане него и за цео хришћански свет. Над гробом је током II-III века саграђена омања црква – мартиријум. Над овом првобитном црквом свети византијски цар Теодосије I Велики (IV век) подигао је базилику (75 х 44 м), која је тешко оштећена у земљотресу током V века.
Највећи византијски цар-градитељ свети Јустинијан I (за кога неки сматрају да је пореклом био Словен, по имену Управда) током VI века на истом месту подигао је знатно већу базилику (130 х 65 м) која се по богатсву и благољепију екстеријера и ентеријера могла упоредити једино с његовим константинопољским бисерима – храмовима Свете Софије и Светих Апостола.
По сведочанству ромејских летописа надгробна базилика Светог Јована Богослова постала је најпосећенија светиња, коју су походили како хришћани Истока, тако и Запада. Овоме је сигурно допринело и чудо светог праха, које је непрекидно трајало више од десет векова. Чудо излажења целебног праха – „Мане“ из гроба светог Јована Богослова пројављивало се на свеноћном бдењу посвећеном светом Јовану Богослову у ноћи између 7. и 8. маја по јулијанском „старом“ календару. Чувени византијски историчар Прокопије Кесаријски између осталог дословно је записао:
„Светилиште светог Јована Богослова било је једна од најпоштованијих светиња, и уживало је велику част у целом Римском царству“.
После селџучких освајања у XI веку, базилика Св. Јована Богослова налазила се неизменично под влашћу Византинаца и анадолијских Турака. Пре но што је потпуно разорена претворена је у џамију. Базилика–џамија до темеља је срушена 1402. године, током Тамерланове најезде на Османско царство. Од тада је рушевине базилике светог Јована прекрио заборав, све до Грчко-Турског рата (1919-22)** када су Грци током кратког заузимању Мале Азије од Турака, подузели прва археолошка истраживања базилике.
Данас остатке надгробне базилике Светог Јована Богослова, уз археолошке ископине древног Ефеса, годишње посете милиони туриста из целог света. Нажалост, права поклоничка путовања до ове важне хришћанске светиње, ако и нису у потпуности замрла, уз ретке изузетке, носе печат профаног духа модерног туризма.
 |
На снимку
надгробне базилике св. Јована Богослова из ваздуха левим крстићем означено је место гроба светог
Јована Богослова, а десним, богословске келије. |
Келија гроба св. Јована Богослова у Ефесу (Селчуку)
Келију при гробу светог Јована Богослова основао је, јула месеца 2023. године епископ Акакије Утешитељевски, куповином јединствене куће у целом Ефесу, односно Агиос Теологосу (савременом Селчуку) која се налази готово уз
саму олтарску апсиду надгробне базилике св. Јована Богослова, наспрам његовог
чудотворног гроба од кога је праволинијски удаљена свега осамдесетак метара (!). То
је једина кућа у улици где се званично води цео комплекс надгробне базилике
светог Јована: The Basilica of Saint John, Isa Bey Mahallesi, 2013. Sk. No:1, Selcuk 35920 Turkey. С тим, што
је улични (поштански) број базилике обележен са бројем 1, а куће са бројем 2. Може се слободно рећи да ће житељи ове келије бити прве, једине и најближе комшије светог Јована Богослова.
Ефеску Богословску келију, владика Акакије је посветио чудотворној прашини која је више од десет векова излазила из овог места, а за чију прославу је црква одредила посебан дан, 8. (21.) мај.
 |
| Пренесење св. Јована Богослова, критска икона XVI в. |
Надахнуће ходочашћа Ефесу
Ходочашће гробу св. Јована Богослова и другим светињама
Ефеса је путовање са духовним циљем које се предузима ради одавања почасти светињама кроз
поклоњење и целивање, пред којима узносимо наше усрдне молитве за јачање вере,
духовни препород, исцељење од болести или као израз покајања за грехе и жеље
за очишћењем. А све то уз чврсту веру да ће се догодити чудо.
Критика охладнеле љубави и позив на ватрену („прву“) љубав према Богу и ближњем изнети у обраћању Ефеској цркви у Јовановом Откровењу треба да постану главно надахнуће ходочашћа Ефесу: „али криво ми је на тебе, што си ону прву љубав твоју оставио. Сети се одакле си пао, и покај се, и она прва дела чини“ (Отк. 2:4-5). Ефес нас надахњује на самопрегорно делање духовног загревања „првом љубављу“, како нас као млаке Господ не би избљувао из својих уста (Отк. 3:16).
 |
| Свети Јоване Богослове моли Бога за нас! |
 |
| Северна стране келије гроба св. Јована Богослова у Ефесу током реновирања унутрашњости, кровне терасе и фасаде |
 |
| Владика Акакије испред Богословске келије после освећења и усељења |
* По старозаветној Мани небеској, чудесној храни којом је Бог са неба
хранио јеврејски народ предвођен Мојсијем током 40 година лутања после изласка
из Египта.
** Пораз Грка у Грчко-турском рату (1919-1922) завршио се трагично по грчке православне староседеоце Мале Азије, а потоња размена становништва по споразуму из Лозане (1923) која је уследили после пораза, проузроковли су да на целој територији Мале Азије аутохтоно грчко православно становништво престане да постоји.
Нема коментара:
Постави коментар